Pečalbarska mitologija

Migracija - migratio - preseljenje, seoba
Emigracija - preseljenje iz domovine u stranu zemlju izazvano različitim uzrocima
Imigracija - od latinske reči immigrare - useliti, useljavanje, 1) useljnje inozemaca u neku zemlju na stalan boravak, 2) u kolektivnom smislu isto što i imigranti, 3) imigracija kapitala, priliv inostanog kapitala u neku zemlju

Iz Enciklopedije Leksikografskog zavoda FNRJ (1961.)

Migracija: (latinski - migratio, selenje, preseljenje, seoba)

• svaka trajnija promena mesta stalnog boravka pojedinca ili društvenih grupa
• migracije su pojedinčane i grupne. Porodična m. je najmanja grupna m., dok su migracije plemena, naroda ili društvenih grupa (profesionalnih, verskih...) njeni širi oblici.
• migracije su stalne ili pivremene, zavisno od toga da li se migranti u svom novom boravištu naseljavaju trajno ili samo privremeno. Poseban oblik m. je sezonska m. u kojoj se odlazak i povratak migranata smenjuju, obično, u godišnjim ciklusima.
• postoje spoljašnje i unutrašnje migracije, zasisno od toga da li se one kreću unutar državnih granica ili izvan.
• migracije mogu biti organizovane ili stihijske, dobrovoljne ili prinudne. Granični slučaj migracije je nomadski način života u kome društvena grupa, koja se seli, uopšte nema stalnog mesta boravka.
• migracije su počele u predistorijsko vreme. Arheologija raspolaže mnogobrojnim podacima o prastarim migracijama čiji je glavni pokretač bežanje od loših i težnja za boljim uslovima života, a ti su pretežno vezani uz geografske, naročito klimatske prilike i promene. Poznati su pokrtači čitavih plemena i njihovih saveza (Izlazak Jevreja iz Egipta s Mojsijem).
• migracije dobijaju veće razmere poslednjih nekoliko vekova zbog naglog razvoja sredstava za proizvodnju, zbog otkrića ranije nepoznatih zemalja, usavršavanja saobraćaja kao i zbog neravnomernog privrednog i demografskog razvoja raznih područja.
• privredni, politički i kulturni centri postali su u novije vreme privlačne tačke za unutrašnje migracije.
• migracija selo-grad dobivaju daleko veći značaj od migracija selo-selo i grad-selo
• najvažniji činioci migracija jesu: demografski, ekonomski, politički, geografski i njihove kombinacije
• u rejonima doseljavanja redovno postoje mogućnosti unosnijeg zapošljavanja doseljenika nego u rejonima otseljavanja.
• politički činioci su najčešći uzrok prinudnih migracija (nacionalni, verski, rasni progoni i progoni političkih protivnika, medudržavno preseljavanje stanovništva i političke migracije)
• političkog karatera su i razne organizovane migracije (kolonizacija), u cilju menjanja sastava stanovništva nekog kraja ili radi suzbijanja depopulacije
• migracije imaju značajne ekonomske i društvene posledice, pošto u najvećoj meri migriraju mlada lica, u rejone doseljavanja dolazi nadproseča broj stanovnika sposobnih za rad što olakšava njihov privredni razvoj.
• odliv viška stanovništva iz rejona iseljavanja, naročito ako je kombinovan sa slanjem uštedevine emigranata u rodni kraj, može da poboljša materijalne prilike i u ovim rejonima
• ako iseljavanje dobije suviše velike razmere, može dovesti do demografskog iscrpljenja.
• obimnija geografska pomeranja stanovništva su neizbežna u uslovima dinamičnog privrednog društvenog razvoja.

Migracijama nazivamo i seobe koje se javljaju u gotovo svim skupinama vodenih i kopnenih životinja.

Emigrirati:

• Otići napolje
• Preko crte
• Ići trbuhom za kruhom
• Na privremenom radu u inostranstvu

Floskule:

• Najbolji su otišli
• Ne vredi čekati
• Ovde nikad neće biti bolje
• Ko ce to dočekati
• Šta ćeš napolju kad ti i ovde može biti loše/dobro
• Kud god ideš svuda sebe vodiš

Vic:
Dva prijatelja se sreću nakon deset godina razdojenosti. Jedan je emigrirao u zapadni svet, tamo se dobro pozicionirao, zarađuje lepu svotu, i sad se vratio na odmor i da se vidi sa prijateljima. Izgleda sjajno, tek nešto stariji, dobro očuvan, obučen nehajno ali odgovarajuće. Ovaj što je ostao u zemlji izgleda 30 godina starije, zarozan, nervozan. Emigrant na odmoru kaže:
-Čoveče, na šta ličiš, zašto nisi i ti izašao napolje?
-Znaš kako je. Kad je sve ovo krenulo, govorili smo da to neće trajati duže od tri meseca. Ne može trajati duže. Kad su prošla ta tri, krenule demonstracije, udaraj u lonce, šerpe, šetaj, opet smo produžili rok promena za tri meseca. I tako tri po tri meseca, prođe deset godina.
-OK, ali sad je već jasno da te promene tebi neće doneti bog zna šta. Evo, ja sam otvorio svoju firmu, možeš da dođeš da radiš kod mene, ne moraš da se mučiš od početka, plata je odlična, za kratko vreme ćeš doći k sebi.
-Jesi li ti lud, sad kad je ostalo samo tri meseca do promena, ja sad da odem?!!! - izbeči se ovaj što nije napuštao zemlju.